Бања Лука: Аграрни буџет 180 милиона КМ

За подршку производњи усмјерено је 60 одсто аграрног буџета. Око 200 милиона КМ износи очекивана вриједност јесење производње у сектору воћарства, за који ће бити осмишљен модел системске подршке развоју јер је у стагнацији посљедњих година. Одобрен је нови кредит од 19 милиона евра за пројекте заштите од поплава у Српској.
Приредио: Ненад БЕРЕТА

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић рекао у интервјуу Срни да ће око 60 одсто аграрног буџета, који за ову годину износи 180 милиона КМ, бити усмјерен на подршку текућој производњи, а око 40 одсто на капиталне инвестиције и дугорочна улагања у рурални развој.

Минић је навео да је овогодишњи износ аграрног буџета већи за готово 70 одсто и даје могућност адресирања многобројних изазова са којима се суочава сектор пољопривреде, али и они у вези са квалитетом живота у руралном подручју.

ПОСТИЋИ ШТО ВЕЋИ ОБУХВАТ КОРИСНИКА

“У оквиру подршке текућој производњи циљ нам је постићи што већи обухват корисника и што више малих и средњих произвођача увести у систем подршке тако што ћемо максимално смањити нивое достигнутог обима производње за остваривање права на подршку”, нагласио је Минић.

Он је као примјере тога навео смањивање услова за премију на овце са 100 оваца на 50 оваца, премије за јунице са три на двије у равничарском и једну у брдско-планинском, за крмаче са 10 на пет, те са 1,5 хектара пшенице на хектар.

Минић је најавио и могућност кориговања горњих лимита како би се стимулисали и они који се пољопривредом баве као бизнисом и осигурао и њихов опстанак на тржишту.

“То за наше потрошаче значи редовну снабдјевеност основним животним намирницама. Увешћемо и мјеру подршке по грлу, и то и за оне произвођаче који прерађују млијеко на газдинству, производе сир и који нису у систему откупа, јер досад нису били обухваћени подстицајним мјерама”, рекао је Минић.

УВРСТИТИ ИНВЕСТИЦИЈЕ КОЈЕ ЋЕ ДОПРИНИЈЕТИ ВЕЋОЈ ЕФЕКТИВНОСТИ ПРОИЗВОДЊЕ

Према његовим рјечима, тежиште улагања око 40 одсто укупних средстава јесу капиталне инвестиције и дугорочна улагања у рурални развој.

“Намјера нам је повећати износ суфинансирања капиталних инвестиција нарочито за брдско-планинска подручја, за младе на селу, те уврстити све врсте инвестиција које могу допринијети већој ефективности производње. Такође, поред постојећих мјера руралног развоја намјеравамо ове године донијети и неколико нових мјера подршке које ће имати за циљ унапређење тржишне инфраструктуре, самозапошљавања, развоја предузетништва, развоја руралног туризма и друго”, навео је Минић.

Он је навео да ће бити додатно повећана издвајања за мјере суфинансирања премије осигурања, као и за подршку производњи домаћег сјемена, а биће подржане и све инвестиције и истраживања која иду у правцу примјене нових технологија, дигиталних алата, аутоматизације радних процеса и слично како би се одговорило на недостатак радне снаге.

ВОЋАРСТВО – ОЧЕКИВАНА ВРИЈЕДНОСТ ПРОИЗВОДЊЕ ОД 200 МИЛИОНА КМ

Минић је истакао да на производњу у сектору воћарства и виноградарства, осим временских прилика /штете од мраза и града/, негативан утицај има и недостатак радне снаге који се покушава надомјестити што већим степеном аутоматизације радних процеса, као и да се предузимају мјере и активности у циљу превазилажења и побољшања постојећег стања.

Он је навео да укупни процијењени обим јесење производње у сектору воћарства и виноградарства износи око 331.000 тона на 15.000 хектара /око 1.500 газдинстава/, а да је очекивана вриједност производње око 200 милиона КМ.

Имајући у виду тренутно стање у пољопривредној производњи, одређене проблеме кад је у питању пласман производа и цијене репроматеријала, Минић је навео да су Влада Републике Српске и Министарство пољопривреде предузели мјере ради превазилажења и побољшања постојећег стања.

“Осим редовних мјера подршке, које се реализују кроз откуп воћа, подршку инвестицијама у заснивање нових засада, противградну мрежу, системе за наводњавање и друго, за воћарску и виноградарску производњу из Компензационог фонда Републике Српске одобрено је и исплаћено додатних милион КМ”, рекао је Минић.

Он је додао да ће се у наредном периоду, осим редовних мјера подршке које ће због повећања буџета бити значајно веће, осмислити модел системске подршке развоју сектора воћарства које је у стагнацији посљедњих година.

“У том смислу, очекујемо допринос наших научних, савјетодавних и стручних институција, као и организација произвођача”, истакао је Минић.

ОДОБРЕН НОВИ КРЕДИТ ОД 19 МИЛИОНА ЕВРА ЗА ПРОЈЕКТЕ ЗАШТИТИЕ ОД ПОПЛАВА

Ресорни министар навео је да је, када је ријеч о плановима за ову годину, након успјешне реализације претходног кредита, Европска инвестициона банка одобрила нови кредит за пројекте заштите од поплава у Републици Српској у износу од 19 милиона евра.

Минић је прецизирао да ће тим кредитом бити финансирани пројекти санације дијела корита ријеке Врбас у Бањалуци, санација ријеке Милошевице у Приједору, санација црпних станица поред ријеке Саве, почетак изградње Дринског насипа у Семберији и друге мјере.

“Такође, неке мјере биће финансиране у оквиру Програма интегралног развоја коридора ријека Саве и Дрине путем Јединице за координацију пољопривредних пројеката у укупном износу од око 30 милиона евра. Са тим средствима биће финансирана регулација дијела водотока Врбаса у Бањалуци, реконструкција водотока Гомјенице у Приједору, реконструкција Главног ободног канала у Бијељини и још неке мјере”, навео је Минић.

Он је подсјетио да је ресорно министарство са Јавном установом “Воде Српске” у протеклом периоду, а нарочито након великих поплава из 2014. године, обезбиједило више од 250 милиона КМ финансијских средстава и уложило максималне напоре да водозаштитне објекте рехабилитује, догради и доведе у стање да се обезбиједи висок ниво заштите становништва и привреде и значајно смање ризици од поплава у Републици Српској.

“У прошлој години Влада Српске је обезбиједила 1.664.661 КМ за санацију приступних путева на Савском насипу на подручју града Градишке, 3.107.754 КМ за хитну санацију и реконструкцију заштитних водних објеката на територији градова Бањалуке, Приједора, Градишке, Лакташа и општине Србац, као и 6.700.000 КМ за наставак чишћења мелиорационе мреже на дијелу територије поплавног подручја Дубичке равни, Лијевча поља и Ножичко-србачке равни, односно територији града Градишка”, навео је Минић.

Ту спада и 1.500.000 КМ за реконструкцију електроенергетских објеката и црпних станица на сливу ријеке Саве, 500.000 КМ за чишћења корита ријеке Дрине и санације рушевних обала на подручју града Бијељине, 1.204.081 КМ за санацију и чишћења Западног латералног канала у општини Модрича, 652.069 КМ за регулације ријеке Врело у општини Чајниче, те 750.000 КМ за хитну санацију штете настале након поплава на подручју Козарске Дубице, истакао је Минић у интервјуу Срни.

Извор: СРНА