Бања Лука: Подстицаји увећали производњу поврћа

Производња хране у РС константно се повећава, а да је тако, најбоље показује податак Агенције за аграрна плаћања РС према коме су лани издвојени подстицаји за 34.038 тона поврћа, што је за око четири пута више у односу на 2016. годину, када су премиране 8.854 тоне.

У оквиру подршке биљној производњи, како су истакли у Агенцији за аграрна плаћања, такође се уочава тренд раста производње воћа, па је тако лани произведено 35.059 тона, што је за 31% више у односу на 2016. годину.

Према ријечима директора Агенције за аграрна плаћања Предрага Сладојевића, премирани обим производње лани је у односу на 2016. значајно повећан и код узгоја висококвалитетних приплодних јуница, приплодних оваца и коза, те говеда у систему крава-теле, узгоја крмача и назимица, као и у пчеларској производњи.

– Подршком производњи квалитетно-приплодног подмлатка се стварају услови за повећање економичности, обима и квалитета сточарских производа. Повећањем броја говеда, свиња и оваца рационално се користе расположиви земљишни капацитети, а посебно огромне површине ливада и пашњака којима земља располаже, као и споредни производи у биљној производњи који се иначе не би могли употријебити за друге намјене. Стабилизацијом говедарске, овчарске, козарске и свињарске производње такође се стабилизује производња житарица и цјелокупне кабасте сточне хране – казао је Сладојевић.

У посматраном периоду и производња меса је, како је Сладојевић истакао, у знатном порасту, односно премирани обим узгоја товне јунади порастао је са 9.673 на 16.528 грла, као и премирани обим узгоја товних свиња са 49.004 на 69.110 комада.

– Производња това бројлера повећана је за око 28%, односно са 14,5 милиона кљунова у 2016. на више од 20 милиона лани. Из овога произлази да је укупан физички обим премираног произведеног меса у 2020. години за трећину већи у односу на 2016. – рекао је Сладојевић.

Настављен је, каже, и континуитет пружања подршке пчеларској производњи, што је веома важно са аспекта воћарске производње, гдје је улога пчелињих друштава од велике важности због опрашивања биљака.

– Физички обим по овој мјери лани је већи за око 36%, односно 139.772 пчелињих друштава у односу на ниво производње из 2016. године, када их је било 89.296 – истакао је Сладојевић.

Додао је да је у 2020. години настављена и пракса исплате по јединици сјетвене површине, односно пшенице, соје, уљане репице, сунцокрета, а корисницима је обезбијеђена значајна подршка.

Млијеко

Веома важно мјесто у систему подршке из буџета за развој пољопривреде и села заузима и производња млијека.

– Исто тако, ова мјера обухвата највећи број корисника на годишњем нивоу, али и највећи проценат исплаћених средстава за једну мјеру која се исплаћује корисницима сваког мјесеца. Количина произведеног и откупљеног млијека лани, када је откупљено више од 127 милиона литара, је већа за 18% него у 2016. години – истакао је Предраг Сладојевић.

Извор: ba.ekapija.com