Бања Лука: У Републици Српској 2.215 фирми у власништву странаца
Инфраструктура, високообразована радна снага, али и брз рад локалних администрација само су неки од разлога што све више страних инвеститора отвора своје фирме у Републици Српској, а да локалне заједнице постају све интересантније за улагање говори и податак да је на крају 2023. године у Српској дјеловало 2.215 страних фирми.
Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), лани је у Српској било 257 страних фирми више него у 2022. години, када их је било 1.958.
Највећи број страних фирми, њих 1.363, регистровано је у Бањалуци, 301 у Бијељини, у Градишци је лани регистрована 121 оваква фирма, а у Лакташима 120. Међу пет локалних заједница са највише страних инвестиција нашло се и Требиње, гдје је прошле године дјеловала 81 фирма са страним власништвом. Своје мјесто на листи пронашли су и Источно Сарајево, Приједор, Зворник, Добој и Дервента. Неке од дјелатности међу страним фирмама у Српској су савјетовање које се односи на пословање и остало управљање, неспецијализована трговина на велико, рачунарско програмирање, као и производња електричне енергије и агенције за рекламу и пропаганду.
Присуство страних фирми значајно је за локалне заједнице, па и Градишку, сматра Зоран Аџић, градоначелник града на Сави. Како истиче, долазак нових инвестиција значи и отварање нових радних мјеста, али и повећавање стандарда запослених. Према његовим ријечима, низ разлога је због којих страни инвеститори долазе у Градишку, а један је и геостратешка позиција.
– Ми се налазимо на вратима Републике Српске, на самој граници с Европском унијом. Усвојили смо низ стандарда. Желимо да будемо у функцији привредника и грађана који желе да реализују своје пројекте. У Градишци у року од седам дана добијете локацијске услове, у року од пет дана грађевинску дозволу, а у року од 15 дана употребну дозволу – наводи Аџић.
Како истиче, инвеститорима је важан и брз рад администрације, а створено је и повјерење које је препознато међу инвеститорима, који долазе из Италије, Словеније, као и Њемачке.
– Желимо да допринесемо инвеститору да што прије реализује свој развојни пројекат јер је то наш интерес – каже Аџић за Независне новине, те додаје да без инфраструктуре ниједна локална заједница не може бити интересантна, без обзира на позицију коју има.
– Без инфраструктуре нисте интересантни. Морате створити повољан амбијент, а да бисте све то урадили, морате имати стратегију развоја, план капиталних инвестиција и низ других ствари – закључује он.
Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева, истиче за Независне новине да се труде да омогуће погодности за стране инвеститоре.
– Свакодневно сарађујемо са домаћим инвеститорима, а кад год се појави страни инвеститор, сви смо ту на услузи једнако и нема селективног приступа, него је потпуно све отворено – каже он и додаје да је позиција Источног Сарајева посебна предност за њих.
Према његовим ријечима, ова локална заједница је заправо стратешки центар Српске.
– Географски се налази близу аеродрома, близу Сарајева као административног центра, близу укључења на ауто-пут 5ц. Имамо квалификовану радну снагу, имамо квалитетну високообразовану радну снагу, а све су то разлози који воде страног инвеститора приликом одлуке да послује на нашем подручју – објашњава Ћосић.
Међу значајним улагањима у посљедњем периоду издвајају се инвестиције у капацитете на околним планинама, а међу најзначајнијим инвеститорима се истиче Србија, као и земље Европске уније.
Бојан Кресојевић, градски менаџер у Градској управи Бањалука, истакао је за Независне новине да је Бањалука предузетнички и привредни град.
– Отворени смо као град за све дјелатности и генерално за привредни амбијент, што има међусобно испреплетене релације, а сви они позитивно утичу на отварање било које пословне дјелатности. Ми као град Бањалука спроводимо стимулативне мјере за развој привреде. Резултати који су на том плану постигнути иду у прилог томе да је Бањалука најотворенији град, како за домаће, тако и за стране инвеститоре – навео је Кресојевић, додајући да је током 2023. године Бањалука први пут имала више од хиљаду нових регистрованих предузетника.
извор: ba.ekapija.com
