Бизнис на кућном прагу

Покренути успјешан бизнис у свом дому, сан је многих који желе да уплове у предузетничке воде, или пак да нађу неко запослење. Али има и оних који су почели остваривати тај сан, попут Пере Пупчевића, корпара из села Тишина у општини Шамац, који наставља породичну традицију корпарства.
– Мој отац је ово исто радио и ја сам то прихватио. Сам си свој газда, код куће си са својом породицом. Моја старија кћерка нам је помагала у пословима корпарства. Сада нам помажу наша два сина -близанца, ученици су средње школе и они са нама раде у просјеку сваки дан по два сата – каже Перо.
Перо је један од оних који су успјели покренути породични бизнис у свом дому и није усамљен примјер јер је све више људи у Посавини који се враћају старим занатима и занатским умијећима по којима је овај крај познат дуже од једног вијека. Снажан подстицај тој предузетничкој иницијативи добили су сви они који су учествовали у пројекту „Развојем корпарства до самозапошљавања“. Тај пројект су, у сарадњи са општинама Шамац и Домаљевац-Шамац, реализовали Удружење грађана „Дон“ из Приједора и Пројекат јачања локалне демокрације ИВ (ЛОД ИВ). Пројекат ЛОД ИВ је у периоду од 2014. до 2016. године проводио Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (УНДП БиХ), а финансирала Европска унија из средстава Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) у износу од 2 милиона еура.
– Ревитализацијом корпарства као старог заната обезбјеђује се запошљавање на кућном прагу – каже Велимир Маслић, координатор ЛОД ИВ пројекта испред Општине Шамац, и истиче: „Поновно оживљавање корпарства има за циљ враћање ове производње, што смо дјелимично и успјели поновним подизањем плантажа, едукацијом плетача и повратком на стара тржишта.“ Велимир даље додаје да је посебна вриједност овог пројекта што има међуопштински и међуентитетски карактер те представља мост који повезује повратнике у оба ентитета.

Некада су у Посавини биле највеће плантаже кошарачке врбе у Европи, која је на подручју Шамца била засађена на чак 230 хектара те су квалитетни производи од врбовог прућа, које су плели посавски корпари, освајали тржишта на просторима земаља бивше Југославије, а извозили су се и у Европу и у Америку. Међутим, због ратних дешавања корпарство се скоро угасило: плантаже су запуштене, искрчене, преоране и проријеђене што је узроковало пад квалитета врбе. Изгубљено је тржиште, а дошло је и до значајних миграција становништва.
Да би овај стари занат поново заживио у Посавини, у оквиру ЛОД ИВ пројекта покренут је пројекат развоја корпарства, у оквиру којег је 17 корпара обучено за корпарску производњу и узгој врбе, а добили су и сав потребан материјал за садњу индустријске врбе. Сви корисници пројекта су стекли нова знања и практичне вјештине узгоја индустријске врбе, а едуцирани су и у пословним сегментима–у изради бизнис планова, маркетингу и продаји. Међу корисницима је било и врхунских старих мајстора плетења попут Мате Туњић из Доњих Хасића, у општини Шамац. Мате се са супругом вратио у Шамац почетком 2001. године након дужег периода избјеглиштва у Хрватској и од тада остварује приход продајом корпи од прућа. Све до ове године, сировину за плетење су набављали, оклијевајући да се упусте у узгајање плантажа индустријске врбе, иако се породица интензивно бавила овим занатом прије рата. Учешћем у овом пројекту сновао је и своју прву послијератну плантажу врбе. „Прве двије године принос може бити слабији, али уз редовно одржавање, чишћење и прскање од наметника, једна плантажа може давати принос и у периоду од 25 до 30 година“, закључује Мате.
Весна Анђић, координаторица ЛОД ИВ у име општине Домаљевац – Шамац наводи да су локалне власти препознале значај оживљавања корпарства и помагали у реализацији пројекта, те настоје да властитим средствима, и аплицирањем према различитим донаторима наставе позитивну праксу ЛОД ИВ пројекта и подигну нове насаде индустријске врбе те на тај начин повећају самозапошљавање. Реализацијом пројекта развоја корпарства општинске власти су заједно са организацијама цивилног друштва отвориле врата старим занатима посавског краја. Према процјенама представника општина, у 2016. години у Шамцу има око 40 домаћинстава који се баве корпарством као основном дјелатношћу а у Домаљевцу – Шамцу око 20 домаћинстава. У општини Домаљевац – Шамац живи велики броја особа старије доби,  које поново почињу да се баве корпарством. Марко Матић из Домаљевца каже да плете откада зна за себе а и данас се цијело његово домаћинство ослања на овај занат. Памти времена када су корпари више зарађивали него радници у иностранству или радом на трактору. Задовољан је приносом на плантажи и подршком коју је добио учешћем у пројекту, јер је стекао нова знања о примјени нових технолошких мјерила, те о даљем третману засада и комплетне производње.

Производња индустријске врбе, као основне сировине за плетене корпарске производе, је и најрационалнији начин кориштења пољопривредног земљишта пете и шесте класе, којим је богато подручје Посавине, а које није повољно за узгој других биљних врста. Узгајивачи врбе могу остварити и солидну зараду: процјењује се да се на једном хектару плантаже може добити 10 тона сирове врбе, чија тржишна вриједност прелази 5.000 КМ. Корпари могу остварити додатну зараду када припремљену врбу користе као сировину за изаду готових производа од прућа, који су тражени на тржишту. А према наводима медија, у 2017. години планирају се и нове пословне иницијативе које ће допринијети даљем развоју корпарства у Посавини, попут пројекта брендирања и израде каталога корпарских производа у општини Шамац, што би омогућило свим шамачким корпарима лакши наступ на домаћем и иностраном тржишту.
С обзиром на нове пословне потенцијале које стари занати отварају за корпаре на овом подручју, не чуди да су и након завршетка овог пројекта, корисници који су добили иницијалну подршку наставили са активностима садње врба, плетења корпи и продаје производа од прућа.
– Сви корисници су успјешно засадили своје плантаже и очекују да ће већ у првој години моћи искористити дио засада за израду готових производа, а у наредним годинама ће имати обезбјеђену сировину за рад,“ каже Зоран Петош, координатор пројекта Удружења грађана „ДОН“; удружења које је успјешно спровело све активности предвиђене овим пројектом. Зоран истиче: „Оно што је најинтересантније код производа насталих плетењем индустријске врбе је што имају потражњу за сву количину производа које израде, што је ријеткост за производе у нашој земљи.“
Закључује се да подршка општинске администрације, повољна ситуација на тржишту за пласман производа од прућа и снажан ентузијазам оних који су путем ЛОД ИВ пројекта почели да откривају тајне традиционалног корпарског заната, показују да развој корпарства може бити добар примјер могућности самозапошљавања за многе који траже посао у посавском крају. А то потврђују и ријечи Пере, корпара из села Тишина: „Сви они који су без посла и траже начин да нешто зараде, требају имати вјеру у себе и отпочети са неким послом. Не смије се само говорити: нема ништа од овога, треба пробати”

Извор: УНДП