Кластер је облик предузетничке инфраструктуре коју на једном географском подручју чине међусобно повезани привредни субјекти који послују у истим, сродним или различитим дјелатностима и са њима повезани специјализовани добављачи, пружаоци услуга, образовне и научноистраживачке институције, агенције и други.

Овај инструмент предузетничке инфраструктуре је такозвани „soft“ инструмент, односно не подразумијева обавезно улагање у инфраструктуру у виду објеката, канцеларијског и/или производног типа, већ организовање и уговорно повезивање предузећа, институција и организација које учествују у ланцу вриједности једног производа, или групе производа, ради повећања конкурентности, обима производње, побољшања квалитета, или смањења трошкова. Кластери сами по себи могу бити формални и неформални. Могу бити трајни или једнократни (конзорцији за добијање послова). Такође, могу бити локални, регионални, национални, или интернационални у смислу поријекла и локације чланова.

  • Смањење утрошка времена и средстава за проналажење купаца
  • Оптимизирање утрошка властитих ресурса у функцији повећања конкурентности и профитабилности
  • Јачање промотивнефункције уз истовремено смањивање трошкова истих
  • Значајно смањење утрошка времна и ресурса у преговарање и техничка питања у вези са освајањем нових тржишта, нових купаца или дефинисања услова сарадње са осталим партнерима унутар и/или изван кластера
  • Подјела трошкова и значајне уштеде у трошковима пословања
  • Повећање искориштености капацитета и ужа специјализација у вези са заједничким производима
  • Профитна, односно комерцијална привредна друштва, односно пословна удружења, предузећа или конзорцији који формализују успостављање „новог“ правног лица од стране предузећа из реда оснивача, а касније и придружених чланова. Остварени профит из комерцијалне дјелатности кластера дијели се у складу са оснивачким правима, или уговорима која предузећа потписују.
  • Непрофитна, односно формално регистрована као удружења или фондације, који дјелују у име и за рачун оснивача и чланова. Евентуално остварени профит могу користити само и искључиво за унапређење властитих активности и повећање ефикасности рада кластера као удружења. Оснивачи и чланови немају право повлачити остварени профит из удружења, али суверено управљају намјеном и употребом средстава.
  1. Усаглашавање интереса појединих субјеката у ланцу вриједности, при чему се јасно морају дефинисати појединачни интереси сваког евентуалног учесника, као и пресјек најмањих заједничких циљева и интереса предузећа и организација које иницирају успостављање кластера
  2. Дефинисање критеријума за приступ евентуалних осталих чланова и предлагање оснивачких аката, правилника и статута, при чему се припремају сви потребни акти за приступ оснивању, у складу са законски одабраним моделом организације кластера
  3. Оснивачка скупштина, при чему се званично састају оснивачи и потенцијални чланови кластера, на којој се званично доноси одлука о оснивању, усваја статут кластера, правилници и остали документи који дефинишу међусобна права и обавезе будућих чланова
  4. Процес регистрације, који подразумијева формализовање постојања кластера у складу са Законом по којем се формира. Овај процес званично се завршава регистрацијом кластера у суду, чиме он постаје правно лице и званично почиње са радом
  5. Именовање одговорних лица, подразумијева именовање органа кластера у складу са статутом и одлукама о оснивању, те дефинисање овлаштења појединих нивоа, појединачних овлаштења и задатака
  6. Доношење пословног плана подразумијева и формално почетак рада кластера са јасно дефинисани плановима активности, очекујућим резултатима и инструментима мјерљивости остварења постављених циљева

Пословање кластера као профитног друштва се, у процесу оснивања, не разликује од непрофитног, осим што у процесу пословања подразумијева сва пореска и непореска давања која припадају неком профитном друштву, као и обавезу регистровања као ПДВ обвезника од тренутка када годишњи буџет, или промет пређе износ од 50.000 КМ.

У Републици Српској не постоји званична листа кластера. Углавном су регистровани као удружења, у складу са „Законом о удружењима и фондацијама“. Многа од регистрованих удружења, дјелимично врше функције које би вршио кластер, али и многа од регистрованих удружења која у себи садрже назив „кластер“ у суштини обављају функцију струковног удружења.
Предузетнички портал Републике Српске наводи неке од функционалних кластера, који су основани као кластери и врше предвиђену функцију. Овом приликом позивамо све кластере у Репулици Српској да нас контактирају и доставе податке како бисмо их уврстили на портал.

Кластер „ДРВО“ Приједор          www.drvo-pd.com
Окупља групу пословних субјеката са подручја регије коју, осим Приједора чине Костајница, Козарска Дубица, Крупа на Уни, Нови Град и Оштра Лука. Кластер „ДРВО“ је постигао значајне резултате на пољу јачања конкурентности својих чланова.
Основни циљеви и задаци:
• Умрежавање
• Израда потребне оснивачке документације
• Дефинисање стратегије развоја кластера
• Кластер менаџмент
• Развој комуникационе платформе

Кластер информационих технологија Бања Лука      www.itklasterbanjaluka.com
ИТ Кластер Бања Лука је удружење од 17 ИТ компанија из Бање Луке које формалним спајањем желе да повећају капацитет, конкурентност и квалитет рада чланица на глобалном ИТ тржишту.Поред предузећа кластере окупља и ИТ развојне тимове, невладине организације, истраживачке институције и институције предузетничке инфраструктуре уса сврхом давања доприноса друштвено-економском развоју Републике Српске и  БиХ.Кластер ће својим дјеловањем омогућити сарадњу ИТ предузећа  и развојних тимова у циљу квалитетнијег наступа на тржишту, кроз заједничко планирање, координацију и развој ресурса свих чланица кластера. Осим увезивања међу чланицама, циљ кластера је омућити повезивање са иностраним партнерима и лакши приступ потенцијалним тржиштима, као и приступ информацијама о развојним трендовима. У ширем друштвеном контексту, кроз сарадњу са институцијама и другим актерима, кластер ради на стварању повољног пословног окружења  и  усклађивању понуде радне снаге са потребама ИТ индустрије.

Кластер „Дрина-Дрво“ 
тел: 065 526 440
drinadrvo@gmail.com

Кластер дрвопрерађивача и шумарства „Дрина-Дрво“ чини 8 предузећа и 2 шумска газдинства са подручја општина Сребреница, Милићи и Братунац.
Циљеви овог удружења су: креирање и спровођење стратегије заједничког наступа чланова на тржишту; ажурно информисање чланова о актуелним трендовима у привреди; пружање информација о стању и прогнозама на домаћем и страном тржишту; промовисање производа чланица на домаћем и страном тржишту; организовање стручних скупова, савјетовања, семинара и других облика образовања за чланове кластера; истраживање тржишта, праћење трендова и прибављање информација о новим технологијама и опреми; праћење међународних тендера за додјелу финансијских и материјалних средстава; борба против нелојане конкуренције и монопола; подржавање заједничког ланца снабдијевања; организвање усавршавања кључних кадрова чланова; презентација и заступање чланова у односима са званичним институцијама РС и БиХ, као и другим правним лицима у земљи и иностранству; организовање заједничких наступа на сајмовима и окупљањима привредника у земљи и иностранству.

„Дрво кластер Бања Лука“         www.drvoklaster.org          

„Кластер органске хране“ Бања Лука        www.organic.ba  

RTD HEALT CLUSTER                              www.rtdcluster-health.rs.ba   

„Solar group“ – кластер обновљивих извора енергије      Карађорђева 2, Бања Лука 

„Удружење дрвопрерађивача“ Мркоњић Град

Кластер аутосервиса града Бања Лука       

Кластер „Аутосистем“        Лијевчанска бб,  Градишка