Дервента: “Еко-Босанка Посавина” извезла 42 тоне љешњака

Фирма “Еко-Босанка Посавина” из Дервенте набавила је уз подршку Пројекта тржишне пољопривреде “Фарма два” опрему за чишћење и сушење љешника, те извезла 42 тоне сувог производа у Хрватску.
Фирма “Еко-Босанка”, која је основана 2007. године, узгаја житарице на 1.600 хектара, а од 2012. године је почела садити и љешнике, тако да је плантажа до данас нарасла на 200 хектара, саопштено је из “Фарме два”.
У 2020. години првих засађених 35 хектара почело је давати плод од 1,2 тоне по хектару, па је са 42 тоне производа ова фирма и званично ушла у посао са љешницима.
Власник ове фирме Перо Матић изјавио је да је за узгој љешника потребно доста времена, наводећи да је од момента сађења потребно седам година да љешник почне давати плод, те да до се до тог тренутка биљеже само трошкови.
“Еко-Босанка је почела узгајати љешнике како би диверзификовала производњу. Осим плантаже, има и матичњак гдје годишње произведемо 60.000 садница љешника, а пружамо и услуге попут припреме земљишта, садње, али и одржавања плантажа других узгајивача”, рекао је Матић.
Матић је нагласио да још десетак људи са овог подручја на око 80 хектара узгајају љешнике, који су у различитим фазама развоја.
“Љешницима треба седам година да почну давати плодове, али биљка траје 50 година, тако да се ту ради о дугорочној инвестицији. Љешници су посебни јер расту тамо гдје друге орашасте врсте неће, а цијели плод је употребљив. Од једне тоне љешника сушених у љусци добијамо 400 килограма језгре и 600 килограма љуске”, појаснио је Матић.
Према његовим ријечима, језгра се може даље обрађивати или конзумирати, док се љуска користи за производњу пелета за гријање, тако да нема отпада.
“Са нула отпада и сигурним тржиштем, одлука Еко-Босанке да уђе у посао с љешницима била је исправна. На прве 42 тоне производа зарађено је више од 150.000 КМ”, навео је Матић.
С обзиром да су љешници производ који труне уколико се не преради и правилно ускладишти, Матић је рекао да је “Еко-Босанка”, осим улагања у експанзију плантаже, морала улагати и у опрему за прање и сушење плода која производу даје дужи животни вијек.
“Пријавили смо се за бесповратна средства Шведског/УСАИД програма Фарма два који је препознао производни потенцијал и суфинансирање је одобрено. Захваљујући овом пројекту, који је са нама удружио снаге, сада имамо опрему за прераду љешника, а помогли су нам и у имплементацији HACCP система безбједности хране”, истакао је Матић.
Матић је рекао да је планира проширити плантажу на 500 хектара и у једном тренутку доћи до годишње производње од 1.500 тона љешника.
Према његовим ријечима, ове године ће стабла старија од седам година давати веће приносе, а нова стабла ће почети да рађају, тако да се очекује принос од 70 до 80 тона љешника.
“Те количине ће расти из године у годину и то је оно што желимо и што нам треба. Опрема коју сада имамо биће довољна још најмање пет година, прије него што нам буду потребни нови капацитети за прераду. Тај период ће нам дати мало простора да дишемо и почнемо уживати у плодовима нашег рада”, закључио је Матић.

Извор: СРНА