Љубиње: Умјесто дувана ниче бијели лук

У Љубињу, дувањарском крају чији је дуван некад био препознатљив у свим крајевима бивше Југославије, ова индустријска биљка изумире јер нема више ни сигурног откупа, а пољопривредници се све више одлучују на садњу бијелог лука.

“Сигурно да у посљедње двије деценије нисмо имали мање површина засађених дуваном, што говори о томе да се не памти да је дувањарских површина у Љубињу било мање,  будући да се у рату и једно вријеме послије рата у овом граду живјело од дувана, дакле садило се много више”, каже за “Независне” Драгољуб Сорајић, шеф Одсјека за привреду општине Љубиње.

Иако је овогодишњи род био првокласан, гдје су пољопривредници са 20 хектара убрали преко пет вагона дувана, суноврат ове културе кренуо је прије неколико година, када је у овом градићу који је живио од дувана престала с радом откупна станица.

Статистика у љубињском Одсјеку за привреду говори о томе да, откако нема организованог откупа, и производња дувана драстично пада, а препродаја на мало је врло ризична јер је у питању црно тржиште.

“За само пет година 10 пута су смањене дувањарске површине, па је са некадашњих 200 хектара најприје пала на 150, а онда је 2017. године под овом културом било свега 70 хектара, да би прошле године та површина била око 40, а ове свега 20 хектара”, говори Сорајић.

Малу садњу и мале приносе су годинама уништавале и болести дувана, против којих су се садиоци годинама сами борили јер се одавно не склапају уговори, који су некад подразумијевали и субвенције уколико би било суше или болести дувана, па су дувањари препуштени сами себи.

“И оно што узгојимо не можемо да продамо јер дуван може ићи само на откуп, с обзиром на то да су на њега акцизе велике и ми их као мали произвођачи не можемо платити. Ако и пробамо да продамо који килограм резаног, то је велики ризик зато што полиција одузима баш резани дуван и терети нас као шверцере цигарета, иако продајемо своје”, тврде љубињски дувањари.

Некад су, додају, свој дуван одвозили у откупну станицу у сусједни Столац, гдје су у посљедње вријеме биле ниске цијене и ни сами нису знали да ли им се то исплати, али је и ова станица укинута, што је додатно убрзало смањење производње у Љубињу.

“Колико је мени познато, дувањари и сада на залихама имају прошлогодишњег непродатог дувана јер га немају гдје пласирати па, иако је овогодишњи род добар, велико је питање како и гдје ће се продати”, додаје Сорајић.

Због свих ових околности љубињски пољопривредници се све више одлучују на садњу бијелог лука умјесто дувана највише зато што је у Љубињу од прошле године отворен погон за прераду ове повртларске културе, фабрика “Фармавит”, која има и уговоре са кооперантима па је и откуп сигуран.

Како тренутно ствари стоје, у Љубињу ће ускоро бити више насада бијелог лука него дувана, јер је прошле године под овом пољопривредном културом било двадесетак хектара насада, а у будућности се очекује још више.

Извор: Независне новине