Нема препрека за онога ко жели успјети

Александар Вукмировић (44), власник компаније „Плантаго“:

Престаните причати и тражити разне изговоре, немојте само сједити у баштама кафића и почните радити! Онај ко жели да успије наћи ће начин без обзира на препреке – рецепт је за успјех човјека који је тешку, скоро безизлазну ситуацију у десетак година успио претворити у вишемилионски посао.
Александар Вукмировић (44), власник компаније за производњу чајева „Плантаго“ из Слатине, код Бањалуке, имао је и више него тежак почетак. Године 1999. нашао се у Србији за вријеме бомбардовања, и то са трудном супругом и без динара у џепу.
– Да би нешто урадио у животу мораш да останеш без пара и ичије подршке. Тако је било и са мном. Бомбардовање, супруга трудна, а ја остао без пара. До тада сам радио у трговини, између осталог и са чајевима, и кажем себи: Хајде да ово што радим направим мало озбиљније и боље – почиње причу Вукмировић.
Почетни капитал је био 200 КМ, а за годину дана дошао је до цифре која се кретала између 10.000 и 15.000 КМ. Сада, 15 година послије, годишњи промет „Плантагових“ чајева је око два милиона КМ.
– Не прихватам оправдања која мамини синови причају, јер су то, у ствари, само приче. Данас, да би се покренула фирма, треба 400 КМ неповратног капитала. Али не – сви само сједе по кафанама, троше паре родитеља и говоре како ништа не може успјети, а тако сигурно и не може – прича Вукмировић.
Људи који имају вољу, истиче Вукмировић, покренуће посао и успјети било да се налазе у Америци, БиХ или Камбоџи.
– Уопште није битно гдје се налазе. Ситуација није лака, али то је пуно мањи проблем од безвољности и љености људи – каже Вукмировић.
Компанија „Плантаго“ тренутно запошљава 20 људи и други су по производњи чаја у БиХ.
– У производњи смо тренутно дошли на ниво од око милион кутија чаја годишње, што је отприлике 20 милиона шољица, тако да би по рачуници сваки десети чај који се попије у БиХ био наш. Највећи успјех имамо у Бањалуци, гдје је сваки трећи попијени чај “Плантагов”. Ипак, има ту још капацитета и ићи ћемо ка горе, на чело, то је сигурно – истиче Вукмировић.

Највећи проблем са којим се сусреће овај млади и перспективни бизнисмен је, како каже, неуређеност тржишта.
– Све земље су средиле ову област тако да чувају домаћи производ, а само смо ми направили тако да будемо територија на коју ће ићи туђи вишкови производа. Тако смо ми други, а лидер у производњи чаја код нас је “Франк”, упркос томе што смо сигурно довољно добри за прво мјесто – казао је Вукмировић.
Само један од примјера који нам је изнио показује колико надлежни у БиХ не воде рачуна о домаћем производу, док је у другим земљама потпуно другачија ситуација. На примјер, да би „Плантаго“ извезао камион чаја у Србију од њих се тражи анализа која кошта 12.000 евра јер се не вјерује овдашњим лабораторијама.
Сматра да је то потпуно непотребно, али да држава „паметно чува свој производ и ништа више“. Циљ за будућност је, поред избијања на чело бх. листе, излазак на тржишта региона и шире.
– Наши производи могу се наћи и у Црној Гори, а у свим осталим земљама можеш само да наиђеш на 1.000 различитих проблема. Дају нам да извеземо без иједног проблема, али кад кренеш да исто урадиш са готовим производом и већ афирмисаним брендом – ту крећу проблеми – истиче Вукмировић.
Каже да је остварио контакт и са познатим иностраним компанијама које се баве чајевима, али да мало тржиште и законска регулатива онемогућавају њихов долазак на бх. тржиште.
– Читава БиХ има мање становника од, на примјер, Атине и што би онда неко ишта покретао овдје. При томе, имаш проблема са путним комуникацијама, с народом, језиком, законском регулативом….- говори Вукмировић.
Од државе, као и у већини случајева, пуно помоћи није добио. Само једном за 15 година пословања прошли су на конкурсу Владе, гдје им је суфинансирана куповина опреме у износу од 50 одсто.

Извор: Независне новине