Приједор: Више од 500 нових радних мјеста

Представници Бањалуке, Приједора, Босанске Крупе и Петровца оцијенили су да је програм “Подршка локалним партнерствима за запошљавање у БиХ”, који су ЕУ и Међународна организација рада /ИЛО/ финансирале са четири милиона евра, дао одличне резултате и покренуо повољне трендове, а највећи изазови били су у административним запрекама.
У Приједору је данас одржана конференција “Конкурентна знања и вјештине за одржива радна мјеста” као завршница истоименог пројекта у оквиру програма ЕУ и ИЛО “Подршка локалним партнерствима за запошљавање у БиХ”.
Локална партнерства подразумијевала су спој јавног и приватног сектора, школства и невладиног сектора, гдје су незапослени пролазили разне врсте обука и долазили до посла, што је резултовало са више од 500 нових радних мјеста у 27 локалних заједница у БиХ и више од 1.500 преквалификованих лица.
Бојан Ћулибрк из општине Петровац рекао је да је партнерство из ове локалне заједнице било једино међуентитеско будући да је предвидјело и општине Босански Петровац, Дрвар, Источни Дрвар, Кључ и Рибник, да је област била пољопривреда и да су додјељивани подстицаји за узгој старих култура попут лана, хељде, јечма, проса и спелте.
“Због читаве шуме различитих прописа са различитих нивоа власти корисници нису били у истом положају. Они из Федерације морали су се регистровати као обрт, гдје је мјесечно оптерећење 230 КМ, док су у Републци Српској то комерцијална пољопривредна газдинства са оптерећењем од 172 КМ мјесечно”, навео је Ћулибрк.
Ћулибрк је рекао да је укупно 27 корисника остварило по 4.050 КМ подстицаја, а међу њима је било 15 жена.
“Услов је био да старим културама засију минимум један хектар површине и да се одјаве са евиденције незапослених. Сада су са својим производима ушли и у неке велике трговачке ланце, а са некима преговарају”, навео је Ћулибрк.
Есма Хергић из Босанске Крупе рекла је да су захваљујући овом програму у овој општини уведена два нова занимања у средње образовање и да је отворен ривалитет у машинском и дрвном сектору.
“Једни другима узимају раднике, боре се за њих и долазе већ у школе да их врбују за рад након завршене средње школе. Послодавци су схватили да морају сарађивати са школама и да морају радницима дати веће плате, а то је велики резулатат овог пројекта”, рекла је Хергићева.
Она је навела да и даље постоји отпор код послодаваца када је у питању организовање практичне наставе за средњошколце, јер многи ђаци и даље на пракси, како је рекла, мету, кувају кафе и иду по пошту, а не укључују се у производни процес.
“Негативна, али очекивана страна пројекта је и то да је дио радника одмах по завршеној обуци и сертификовању одселио у треће земље”, додала је Хергићева.
Горан Родић из Приједора рекао је да је корист овог пројекта и то што је показао да је уз добре програме оспособљавања могуће за врло кратко вријеме укључити људе у тржиште рада, а да је Приједор имао предност јер је већ имао формализовано партнерство кроз свој Савјет за образовање и запошљавање.
“У припреми је софтвер који ће члановима Савјета омогућити да лакше и брже доносе одлуке од уписне политике до мјера за запошљавање”, најавио је Родић.
Он је додао да су неки сектори, који су били укључени у пројекат подбацили, као што је дрвопрерада, а неки дали више него што се очекивало, као што је металопрерада.
“Текстил није могао одговорити на законску норму од 550 часова обуке за шиваче, па смо се ту преусмјерили на неформалне обуке”, појаснио је Родић.
Представник организације “ЛИР Еволуција” Никола Бојић рекао је да су у Бањалуци у оквиру овог програма обухваћене и општине Лакташи и Челинац, да су оформљена три партнерства у више области и да ће се у будућности ићи на сједињење тих партнерстава.
“Ово што смо данас чули у Приједору како се средње школе прилагођавају тржишту, отварају нова занимања и саме промовишу своја занимања како би привукле ђаке, то, нажалост, у Бањалуци још није случај”, навео је Бојић.

Извор: СРНА