Теслић: Стандардизација блатничког сира

Блатнички сир из Теслића ће се по окончању шестомјеченог пројекта стандардизације технологије производње на тржишту истицати по јединственом квалитету и здравственој исправности, а произвођачима остварити значајну економску добит.
“Тренутна тржишна цијена сира код индивидуалних произвођача износи до девет КМ по килограму, док ће по окончању стандардизације његове израде и уз адекватну промоцију достићи и до 20 КМ”, рекао је Његомир Кљечанин, координатор пројекта “Стандардизација производње блатничког сира”, који реализују Удружење пољопривредних произвођача “Пољотес” Теслић, теслићка Општинска управа и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.
Он је током треће теоријске обуке за произвођаче блатничког сира, уз финансијску подршку пројекта “Фарма два”, рекао да пројекат треба да дефинише технологију производње и промоције овог сира, јединственог географског поријекла, од млијека оваца и крава храњених природном испашом, у омјеру 40:60.
Кљечанин је истакао да ће по окончању шестомјесечног пројекта блатнички сир бити и дио локалне туристичке понуде, будући да је производња сира у Теслићу означена као стратешка.
Он је навео да у пројекту учествује око 20 произвођача и да влада велика заинтеросованост за ову врсту производње.
Представник Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди при ресорном министарству Драгиша Марковић рекао је да су за пројекат селектовани произвођачи који се већ баве овом дјелатношћу да би стандардизацијом производили препознатљив сир.
Он је подсјетио да се током осамдесетих година прошлог вијека на теслићком подручју производило више од 700 тона блатничког сира, што је представљало велики економски потенцијал за ову локалну заједницу, а заустављено је током и након ратних дешавања.
“Ми покушавамо да преостали број сточара који се баве овом производњом доведемо у ред, да сви производе исти производ, који би повећањем понуде могао бити понуђен тржишту и добио пуни економски значај”, рекао је Марковић.
Мирослав Кљечанин из Очауша, власник фарме са више од 200 коза који годишње производи око шест тона блатничког кришка сира, полутврди сир, млади сир, јогурт и сирутку, очекује да ће стандардизацијом блатнички сир бити заштићен као географски бренд са рецептуром израде.
Он истиче да је специфичност овог сира квалитет млијека од којег се прави, те да сир дозријева у саламури и тако сачува свјежину и састав.
Радојка Гаврић из Бијелог Бучја производи крављи и овчји сир, а на обуци је да би стандардизовала рецептуру израде својих производа.
У оквиру реализације пројекта “Стандардизација производње блатничког сира”, осим предавања, биће организована и практична обука, студијско путовање, те набављена ситна опрема неопходна у процесу прераде млијека у сир.
Прва теоријска обука, која је одржана 23. јануара, била је посвећена производњи кабасте сточне хране на газдинству, односно томе како произвести што јефтинију, квалитетну кабасту храну на властитој фарми с циљем што рентабилније производње сира.
Током друге теоријске обуке, 12. фебруара, обрађене су теме из области исхране говеда, оваца и коза, производње и квалитета млијека.

Извор: Општина Теслић