Успјешна приватизација запослила раднике
Фабрика за поцинчавање у Поточарима, код Сребренице, један је од ријетких примјера успјешне приватизације, која онима који су у њој нашли посао даје мотивацију и жељу за останком у свом крају.
У њој је запослено 80 радника, којима се, поред редовних, исплаћују и 13. плата, зимница, као и сви доприноси и друге законске обавезе. Све то су они, према тврдњама власника, својим радом и преданошћу и заслужили.
Међутим, ситуација 2002. године, када је приватизована, није била нимало наивна, а будућност тако извјесна. Фабрика основана 1968. године, а која је радила у склопу великог гиганта “Енергоинвеста”, из рата је изашла оштећена гранатирањем и мало тога је указивало на успјех. Ипак, с послом су кренули 2003. године и то са 27 запослених, који мјесечно успијевају да поцинчају око 150 тона елемената.
О колико скромним почецима је ријеч, најбоље говори податак да су тренутни капацитети фабрике око 1.200 тона поцинчаних елемената на мјесечном нивоу. Обим производње у 2016. години увећан је за чак 45 одсто у односу на претходну, а што се одразило и на приходе. Колико су амбициозни, говори и план да ове године у односу на 2015. годину планирају раст од 60 одсто. Основна дјелатност је антикорозивна заштита топлим цинком, али је предузеће ушло и у причу у вези с производњом путне ограде и заштите на путевима, а бави се и трговином цијеви и профила свих врста.
“Оријентисани смо и на домаће и на страно тржиште. Извозимо око 35 одсто како услуга, тако и производа. Имамо велике уговоре у ауто-индустрији с ‘Волксwагеном’ и ‘Аудијем’, као и с великим грађевинским фирмама. У питању су сигурни послови склопљени углавном на период од пет година”, причају у Управи фабрике.
Због све већег обима посла, поручују, отвараће се и нова радна мјеста, а само до краја године ће их бити десетак. Међутим, проблем је што школство није усклађено с потребама тржишта, па је послодавац тај који мора да посвећује вријеме за обуку и квалификацију радника.
“Овдје имамо три школе у којима се изучавају занати којима се нико не бави, а немамо дрвопрераду, хемијску индустрију и пољопривреду, која је најзаступљенија. Пет одјељења медицине ће бити уписано. Не знамо кога ће они да лијече. Добар стругар и токар може да заради плату до 1.000 марака, а варилац са сертификатом могао би да заради и до 1.500 марака, али их нема”, поручују из фабрике.
Други проблем виде у прегломазној администрацији, гдје, како тврде, троше највише енергије, а најмање проблема им ствара она на локалном нивоу. Камиони им некада због једног папира седмицама не могу да испоруче робу, због чега су мање конкурентни у односу на оне који се овим послом баве у Србији и Хрватској. Када су планови за будућност у питању, они се углавном односе на даљи раст и проширење дјелатности. Ту, прије свега, мисле на повећање капацитета за услугу цинчања, али и на област путне инфраструктуре у којој се желе бавити озбиљном производњом.
ПРОФИЛ
Назив: Фабрика за поцинчавање
Сједиште: Поточари, Сребреница
Основано: 1968.
Дјелатност: Топло поцинчавање
Број запослених: 80
Контакт: 056/440-151, bojant@cinkara.net
О ПРОЈЕКТУ 50+ 
Пројекат 50+ покренули су „Независне новине“ и Привредна комора Републике Српске, а у оквиру пројекта промоције домаће производње „Наше је боље“.
Он ће трајати током 2017. године, а планирано је континуирано представљање успјешних приватних предузећа, која послују у нашој земљи, а запошљавају 50 и више радника.
Циљ пројекта је представити што више позитивних примјера приватног предузетништва, како бисмо подстакли инвестиције и развојне програме и како би јавност била упозната с пословним могућностима, производним асортиманом или услугама које пружају домаће компаније.
Пројекат се реализује уз подршку и помоћ Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа РС и Министарства индустрије, енергетике и рударства РС.
